Kako izveštavamo
Da li etički izveštavate o nasilju prema ženama?
- Da li je u medijskom izveštaju otkriven identitet preživele i članova/ica porodice?
- Da li se u medijskom izveštaju odgovornost za počinjeno nasilje prebacuje sa nasilnika na preživelu?
- Da li medijski izveštaj sadrži informacije kojima bi se čin nasilja mogao opravdati spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika?
- Da li se u medijskom izveštaju iznose detalji čina nasilja/ubistva ili izjave sagovornika/ca koje su nerelevantne za sam čin?
- Da li su u medijskom izveštaju korišćeni senzacionalistički ili stereotipni izrazi za nasilje, preživelu, nasilnika?
- Da li medijski izveštaj umanjuje, ismeva nasilje, ili se ne veruje preživeloj?
- Da li je naslovom/najavom medijskog izveštaja prekršen neki od prethodno navedenih indikatora?
- Da li su u medijskom izveštaju objavljene fotografije/video-zapisi koji na neadekvatan i stereotipan način prikazuju nasilje, žrtve i nasilnike?
- Da li je u medijskom izveštaju jasno da je nasilje prema ženama društveni problem koji počiva na nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena?
- Da li medijski izveštaj ispunjava svoju edukativnu funkciju?
„Novinarke protiv nasilja prema ženama“ redovno sprovode godišnju analizu medijskog izveštavanja o nasilju prema ženama. Cilj nam je da ukažemo na glavne propuste medija i da pratimo da li dolazi do promena u medijskom izveštavanju, ali nam analiza takođe služi i kao putokaz u daljem radu i edukaciji medija. Pogledajte analizu za period 2019 – 2021.
Nasilje prema ženama je globalno najrasprostranjeniji i istorijski gledano najistrajniji problem od čijih posledica svakodnevno stradaju žene i devojčice širom sveta.
Društvena „normalizacija“ nasilja ne samo da utiče na njegovo prepoznavanje i reagovanje u začetku, već i na spremnost da se nasilje prijavi, kao i da se prepoznaju rizični faktori koji vode do najtežih posledica, uključujući i ubistva žena (femicid).
U Srbiji je, prema podacima Mreže „Žene protiv nasilja“, u periodu od 2010. do 2019. godine ubijeno najmanje 307 žena od strane muževa ili intimnih partnera. U tom kontekstu, mediji u Srbiji imaju moćnu ulogu. Budući da predstavljaju najčešći izvor informacija na osnovu kojih se prate rasprostranjenost nasilja prema ženama i njegove karakteristike, mediji istovremeno učestvuju i u oblikovanju stavova društva o ovom fenomenu.
